Globalno zagrevanje

Iako je tema globalnog zagrevanja još uvek kontraverzna, raste saglasnost oko toga da su klimatske promene posledica zagađenja životne sredine, i to posebno zagađenja gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte.

[]

Pozadina i kontekst debate

Od 1980-ih sve je više dokaza koji ukazuju na to da industrijalizacija ima uticaj na klimu planete. Kako je zabrinutost zbog toga rasla, stvoreno je vise međunarodnih institucija sa ciljem da se ovo pitanje istraži, a u skorije vreme uspostavljena je serija međunarodnih sporazuma čija je svrha da pomognu u ograničavanju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Najvažniji od ovih sporazuma je Protokol iz Kojotoa, donesen 1997. godine kojim su se Evropska Unija, SAD i Japan dogovorile da redukuju svoja ispuštanja ugljendioksida (CO₂) u atmosferu (link ka integralnom tekstu Protokola dat je na kraju). Protokol je postao meta napada sa obe strane: mnogi borci za zaštitu životne sredine smatraju da se Protokol u suštini ne bavi pretnjom globalnog zagrevanja, dok mnogi predstavnici industrije smatraju da Protokol predstavlja nepotrebno opterećenje. Pitanje globalog zagrevanja je posebno kompleksno, jer zahteva delovanje na nivou cele planete. Mnoge nacije u razvoju su sa razlogom ljute jer će ovaj problem imati najveći uticaj na njih iako je izazvan delovanjem bogatih, razvijenih zemalja. Globalni konsenzus o ovom pitanju nije na vidiku.

[]

Da

U proteklih 100 godina ljudska vrsta je spaljivala sve veće količine fosilnih goriva (uglja i naftnih derivata) zarad korišćenja njihove energije. Posledica toga je oslobađanje velike količine gasova u atmosferu, posebno CO2. Istovremeno, najveće šume na planeti (koje pomažu u apsorbovanju CO2) se sve brže uništavaju zbog potrebe za drvnom masom, ili usled raskrčavanja terena za potrebe stočarstva i poljoprivrede. Kao posledica svega toga, nivo koncentracije ugljendioksida u atmosferi je porastao preko 30% u proteklom veku. Smatra se da, CO2 i drugi gasovi izazivaju efekta staklene bašte kada se nadju u atmosferi, tako što gasovi dozvoljavaju da sunčevi zraci prodju kroz njih, ali apsorbuju toplotu koju Zemlja emituje, zadržavaju je i tako stvaraju efekat staklenika. Meteorološki podaci ukazuju na tačnost ove teorije. Prosečna temperatura je porasla za 0.6C u odnosu na XIX vek, a četri najtoplije godine od kada se tačno meri temperatura zabeležene su u protekloj deceniji. Neuobičajene vremenske pojave kao što su poplave ili suše su takođe učestalije, a dešavaju se i ekstremne metorološkim pojave vezane za El Ninjo, koje su proteklih godina izazvali značajna materijalna razaranja. Međuvladin Panel za Klimatske Promene (Intergoernmental Panel on Climate Change- IPCC), međunarodno telo uspostavljeno da proučava moguće globalno zagrevanje, je došlo do zaključka da je „... težina dokaza takva da ukazuje da postoji primetan ljudski uticaj na globalnu klimu“.

[]

Ne

Stav da ljudska vrsta izaziva globalno zagrevanje je daleko od dokazanog. Istina je da podaci pokazuju da je došlo do porasta prosečne temperature u proteklom veku, ali temperature su bile u opadanju između 1930-ih 1970-ih. Ovo se nije desilo usled smanjivanje emisije gasova iz fosilnih goriva- šta više, upravo u ovom periodu se ta emisija povećavala. Ako su „gasovi staklene bašte“ odgovorni za globalno zagrevanje, kako je onda ovo moguće? Tačni podaci jednostavno ne pokrivaju period koji je dovoljno dug, da bi bili verodostojni. Prosečna temperatura na Zemlji prirodno varira kroz vreme, i mi do sada nismo bili u mogućnosti da objasnimo događaje kao što je pojava ledenih doba. Takođe, pre četristotine godina se odigralo „mini ledno doba“ (u toku koga se Temza u Londonu smrzavala tokom zime), koje je bilo praćeno intenzivnim, ali prirodnim procesom „globalnog zagrevanja“. Mi ne raspolažemo sa dovoljno informacija koje bi potvrdile da trenutni trendovi nisu ništa drugo do prirodna varijacija.

[]

Da

Kompjuterski modeli predviđaju da bi nastavak globalnog zagrevanja mogao imati katastrofične efekte. Promene u temperaturi bi mogle da potouno unište život u divljim staništima, usled izumiranja vegetacije. Prostorno-vremenski rasporedi pojavljivanja bolesti bi se mogli promeniti- već sada su izolovani slučajevi malarije mnogo severnije od tradicionalnih žarišnih zona bolesti, pošto toplije vreme omogućava da se malarični komarci pojavljuju i u novim oblastima. Najvažnije je što bi se deo ledenih polarnih kapa mogao otopiti i dovesti do podizanja nivoa mora, koji je već porastao između 10 i 25 cm u poslednjih 100 godina. Ogromne pukotine su uočene na Larsenovom ledenom platou na Antarktiku, što ukazuje da bi uskoro moglo doći do njegovog odvajanja. Deo dug 75 km i širok 35 km se već 1994. odvojio i odplutao otopivši se. Ako se, kao što eksperti predviđaju, prosečna temperatura podigne za 3C u toku sledećeg veka, oblasti u nizijama pored mora, čak i cele države (kao npr. Bangladeš) bi mogle nestati pod talasima.

[]

Ne

Ponovimo da su kompjuterski modeli koji simuliraju vremenske promene daleko od pouzdanih. Vremenske prilike čine jedan kompleksan sistem koji mi tek počinjemo da razumevamo; na njega utiču milioni faktora, uključujući delovanje Sunca, vulkanske erupcije, okeanske struje, kao i drugi ciklusi koje tek postepeno otkrivamo. Vrlo male promene u kompjuterskim modelima rezultuju u ogromnim razlikama u predviđanju. Neki naučnici su, na primer, ukazali da globalno zagrevanje može dovesti do opadanja nivoa mora, usled promene rasporeda kiša i okeanskih struja. Unapređenja modela koje koristi IPCC su dovele do toga da oni ublaže svoja predviđanja. 1990. se predviđalo da će do 2100. godine prosečna temperatura porasti za 3C, a nivoi mora za 65 cm, da bi 1995. ova predviđanja bila smanjena na 2C i 50 cm. Što se više istraživanja obavlja, to globalno zagrevanje izgleda manje „katastrofično“. I pored toga, medijima uvek poklanja najviše pažnje onim predviđanjima koja govore o katastrofama i propastima.

[]

Da

Tehnološki razvoj je sada došao do tačke u kojoj se standard ljudskog življenja može dalje unapređivati, bez potrebe za sagorevanjem fosilnih goriva. Obnovljivi izvori energije, kao npr. energija vetra ili Sunca, su spremni za korišćenje, ali takoće zahtevaju veće nivoe investicija da bi bili zaista efikasni. Takođe, od presudnog značaja je i efikasno i ekonomično korišćenje energije. Podrška projektima kao što su razvoj električnih automobila, ili bolje termalno izolovanje kuća, bi moglo na duži rok da dovede do značajnih rezultata. Takođe, posle početnih troškova veća efikasnost bi bila i ekonomski isplativija.

[]

Ne

Niko ne spori da je energetska efikasnost od velikog značaja. Ipak, većina alternativa fosilnim gorivima je jednostavno neefikasna i može stvoriti sopstvene probleme. Nuklearna energija stvara neprihvatljivi radioaktivni otpad, hidroenergetska postrojenja (kao što je brana Tri Klisure u Kini) izazivaju potapanje ogromnih površina i uništavanje lokalnih staništa, a za potrebe dobijanja energije iz vetra ili sunca potrebno je često pokriti čitave oblasti priodne lepote panelima ili turbinama. Ekološki aktivisti često stvaraju idealizovanu sliku obnovljivih izvora energije, koja je daleko od mnogo manje romantične stvarnosti.

[]

Da

Globalno zagrevanje je katastrofa svetskih razmera koja čeka da se dogodi. Emisije gasova staklene bašte utiču na sve nas, te je stoga neophodno da čitav svet reaguje sada. Ciljevi postavljeni Protokolom iz Kjotoa će jedva zagrebati površinu problema, jer su Sporazumom definisana samo minimalna smanjenja emisija u razvijenom svetu, a nikakv stvaran dogovor nije postignut sa zemljama u razvoju, u kojima iz godine u godinu dolazi do stvaranja sve većih emisija gasova. Gasovi kao što je CO2 ostaju u atmosferi vekovima, te ako bismo čekali sa delovanjem dok ne primetimo posledice globalnog zagrevanja, za delovanje bi postalo prekasno: šteta bi već bila učinjena i smanjivanje emisija tada bi ne bi imalo nikakvog efekta. Stoga moramo delovati sada i moramo delovati globalno. Razvijene zemlje moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da smanje svoje korišćenje fosilnih goriva. Moraju takođe pomoći zemljama u razvoju da učine isto. To se može učiniti ili deleći sa njima nova tehnološka rešenja, ili možda kroz „trgovanje emisijama gasova“- kada bi se dozvolilo siromašnim zemljama da za novac prodaju svoje dozvoljene kvote ispuštanja zagađujućih gasova. Međunarodni pritisak mora biti primenjen na one zemlje koje ne sarađuju, i po cenu da to dovodi do usporenja ekonomskog rasta. Upravo će najsiromašniji regioni sveta biti najviše pogođeni novim poplavama, sušama i porastom nivoa svetskih mora. Ma kolike bile poteškoće u početku, na drugi rok ovo može dovesti do spašavanja miliona života u budućnosti.

[]

Ne

Dokazi o globalnom zagrevanju nisu dovoljno verodostojni da bi opravdali ovakvo reagovanje- sasvim je moguće da su promene u proteklom veku nastale potpuno prirodno. Ekološki aktivisti u razvijenom svetu mogu si priuštiti luksuz da zahtevaju delovanja svojih vlada, jer su njihove ekonomije sve više zasnovane na takvim tehnologijama kod kojih smanjevanje zagađenja ima minimalni uticaj na prosperitet ili nivo zaposlenosti. Ljudi u zemljama u razvoju nisu te sreće. Industralizacija je ključni faktor u izgradnji uspešnih ekonomija i u stvaranju prosperiteta za najsiromašnije stanovnike planete. Pri tome je teška industrija često jedina oblast u kojoj zemlje u razvoju mogu biti konkurentne. Globalno delovanje zarad smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bi samo pogodovalo nejednakostima koje postoje pri sadašnjem staus quo-u. Svet u razvoju bi postao potpuno zavistan od međunarodne zajednice u dobijanju tehnologija koji bi bile potrebne za održavenje niskog nivoa zagađenja, ili bi morao da prestane sa razvojem svojih ekonomija. Iako su navodno sami izazvali problem globalnog zagrevanja kroz svoju industrijalizaciju, razvijene zemlje bi u suštini na ovaj način sklonile merdevine kojima su se popele na sadašnji nivo ekonomskog razvoja, lišavajući ostale zemlje šanse da i one dosegnu isto. Ovo je jednostavno neprihvatljivo: u modrenom svetu, jedan od naših prvih prioriteta mora biti pomoć najsiromašnijim ne bi li dostigli prosperitet koji im je potreban za samostalno izdržavanje. Postojeći dokazi o uzrocima globalnog zagrevanja, nisu dovoljno jaki da bi bili vredni uništenja ovakvog cilja.

[]

[]

[]

[]

[]

Референце

[]

Повезане странице на Debatepedia Србија

[]

Вањски линкови и ресурси