Ogranicavanje slobode govora

Da li se ograničavanje slobode govora od strane vlade ikada može opravdati?

Sloboda govora se često smatra jednom od najosnovnijih principa demokratije. Pravo na slobodu govora je priznato, kao osnovno ljudsko pravo u Povelji o pravima Sjedinjenih Američkih država, u Deklaraciji o Ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i u Evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima. Iako se može zaključiti da je sloboda govora jasno definisana, potpuno je nejasna njena formulacija. Naime, osnovno pitanje koje se postavlja je granica između slobode govora i govora mržnje, govora koji ugrožavaju nacionalne interese jedne zemlje, uopšte govora koji štete društvu. Zbog svega toga, sloboda govora i njeno ograničavanje je vrlo savremeno pitanje u svim, a naročito u razvijenim delovima sveta, gde su nove tehnologije omogućile dosad nezamisliv pristup materijalima koje su vlade pre toga mogle relativno efikasno da kriju-pornografiju, uputstva za pravljenje bombi i sl.. Ovi materijali su čak postali lako dostupni na Internetu. U globalu, međutim, debata na ovu temu se obično svede na pitanje da li i kolika prava vlada treba da ima kada su u pitanju cenzure knjiga, javnih govora, posebno potencijalnih govora mržnje, video materijala eksplicitnog sadržaja, novina i političkih govora.

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

Sam koncept slobode govora je dvosmislen u svojoj prirodi i potrebna mu je definicija i interpretacija; Vlada je najbolje mesto za obavljanje takvog pojašnjavanja.

[]

Не

Vladama ne treba verovati. One se mogu često menjati i biti vrlo nepouzdane. A pravo na slobodu govora je previše važno da bismo ga prepustili vladi. Da bismo mogli imati pouzdan garant očuvanja ovog prava, za procenu takvih okolnosti moramo imati neki nezavisan organ poput nezavisnog sudstva ili politički- nezavisnog tela.

[]

[]

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

Pozivajući se na slučaj Šenka protiv Sjedinjenih Američkih Država iz 1919, u kome je Vrhovni Sud presudio da “ni najstroža zaštita slobode govora ne može zaštititi čoveka koji lažno u pozorištu viče uzbunu za požar i time stvara paniku”, što je bio i događaj za koji mu je suđeno, jasno je da je vikati “Požar” u prepunom bioskopu, kada požara nema pogrešno i svi to znamo i prihvatamo. Ali ako prihvatamo ovo ograničenje slobode govora, koje je nužno, zbog odbrane samog prava od zloupotrebe, mi prihvatamo upravo sam princip ograničavanja iste, što je i tema ove debate.

[]

Не

"Najzad, praktično objašnjenje zašto je vlast, kada jednom dođe u ruke naroda, većine, njihova na duži period, nije stoga što je najverovatnije da oni budu u pravu, niti zato što to izgleda kao najpoštenije rešenje prema manjini, već zato što što su oni fizički najjači."- citat američkog pisca i filozofa Henrija Dejvida Thoreau-a iz dela "Građanska neposlušnost" ( CIVIL DISOBEDIENCE, Henry David Thoreau). Tiranija većine je dovoljno dobar razlog da se vladi zabrani učešće u cenzuri- većina stanovništva može biti protiv homoseksualnosti, protiv stranaca ili za genetski modifikovanu hranu. Od vitalnog je značaja za zdravu demokratiju da se i glas manjih grupa čuje i nema načina da se osiguramo da će se oni i čuti ako dozvolimo vladi da ograničava slobodu govora.

[]

[]

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

Govor inicira i prethodi delanju. Zato su pornografija, govor mržnje i političke polemike obično povezani sa silovanjima, zločinima iz mržnje i pobunama. Brojni primeri ubistava, mučenja i drugih zločina koji su počinjeni kao kopiranje nečijih ideja ili nekih već počinjenih zločina, a do kojih su ti kriminalci došli upravo zbog nedostatka cenzure nam govore o značajnosti ovog problema. Primera zločina koji su počinjeni radi slave i pojavljivanja u medijima je takođe u obilju. Ovo su upravo razlozi zbog kojih se promišljena cenzura mora sprovoditi, da bi se takva dela, koja ugrožavaju društvo mogla sprečiti u samom začetku.

[]

Не

Društvo samo sebe reguliše. Veza između govora i delanja je pogrešna- ljudi koji čine zločine iz mržnje su verovatno čitali govore mržnje, oni koji čine seksualne zločine su verovatno gledali pornografiju, ali to ne važi nužno u suprotnom smeru. Oni koji gledaju pornografiju ili čitaju govore mržnje nisu pobuđeni da učine ništa što inače ne bi učinili. Otkrivanje pornografije, govora mržnje i političkih polemika (poput ekstremnog nacionalizma) javnosti i društvu povećava verovatnoću da će ta viđenja biti diskreditovana i poražena, a ne ojačana gonjenjem. Ovo je Miltonov argument iz "Areopagitica" (1644) - istina će poraziti grešku.

[]

[]

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

U ratnim ili drugim osetljivim vremenima, najvažnija uloga vlade je u sprečavanju potencijalnih sukoba i nemira u društvu koji mogu nastati zbog npr. govora mržnje ili nekog nepromišljenog izražavanja pojedinaca u konzervativnijim sredinama. U ovim slučajevima mora se misliti pre svega na stabilnost celog društva i sigurnost svakog pojedinca u društvu, a vlada je jedini organ koji je sposoban da na pravi način proceni prioritete u takvim situacijama.

[]

Не

Vlada takođe može želeti da potisne objavljivanje informacija koje bi mogle da budu od velike važnosti za uspeh vlade na sledećim izborima ili u ratnoj kampanji, ali je od javnog interesa da se zna o prljavim poslovima ili ilegalnim aktivnostima.

[]

[]

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

Neki intelektualni stavovi su neetički za verovanja vernika velikih religija. Da bismo zaštitili religiozne i samu religioznost, koja je ljudska potreba, od ovih pogleda, trebamo sprečiti ljude da govore stvari koje mogu biti potencijalno uvredljive za religioznost. Vlada je jedina koja može proceniti da li određen sadržaj direktan govor mržnje prema određenoj religiji koji se mora zabraniti.

[]

Не

Mada neka mišljenja koja mogu biti izražena mogu biti u suprotnosti sa verskim propovedanjem, mi moramo štititi prava i onih koji nisu religiozni unutar svakog društva, takođe. Sa druge strane, u razvijenim društvima, postoje pripadnici različitih religija, čije su doktrine međusobno sučeljene, a ne postoji način da ih pomirimo. Moderno demokratsko društvo mora biti sekularno, da bi bilo uspešno i nezavisno, a pitanje religioznosti i veroispovesti je lično pitanje vere svakog pojedinca, a nikako zakona i javne svesti društva koje se vodi razumom, što čini ovaj argument apsolutno neprihvatljivim u bilo kom modernom društvu 21. veka.

[]

[]

[]

[]

[]

Упишите подпитања овде...

[]

Да

Mi takođe moramo zaštiti maloletnike od izlaganja opscenim, uvredljivim ili materijalima koji bi im mogli naškoditi. Maloletnici moraju imati priliku da se nesmetano razvijaju i za njih mora postojati cenzura i to zakonski definisana. Kako mi prihvatamo da cenzura za maloletnike mora postojati, mi samim tim opet prihvatamo koncept ograničavanja slobode govore i to od strane vlade.

[]

Не

Argumenti kojima se traži cenzura materijala za maloletnike su samo to- argumenti za cenzuru materijala za maloletnike. Oni se nikako ne odnose na prihvatanje opšteg principa da je cenzura dobra jer do punoletsva država igra ulogu dobrog roditelja u slučaju da je pravi roditelj za to nesposoban. Suština cenzure za maloletnike je u biološkom i psihološkom stanju samih maloletnika, koji ni po jednom od ta dva kriterijuma nisu jednaki zreloj osobi koja je sposobna da ima sopstvenu volju, nezavisnost i mišljenje. A prihvatanjem cenzure za maloletnike se nikako ne prihvata sam koncept ograničavanje slobode govora, pošto će maloletnik, kada postane punoletan i za to sposoban, dobiti apsolutna prava i slobodu izražavanja.

[]

[]

[]

[]

[]

Референце

[]

Повезане странице на Debatepedia Србија

[]

Вањски линкови и ресурси