Pozitivna diskriminacija
Из пројекта Debatepedia Србија
|
[  ][  ][  ][  ][  ]Упишите главна питања ове дебате овде... |
|
|
=== Pozitivna diskriminacija je vršenje selekcije kandidata za neki položaj na osnovu pola, rase, ili nekog drugog kriterijuma a ne na osnovu njegovih kvalfikacija određeni posao; prednost se daje prpadnicima neke društvene manjine kako bi se poništio efekat inače prisutne negativne diskriminacije. Ponegde u Sjedinjenim Američkim Državama, prilikom prijema u policijsku službu, prvo sе ocenjuju sposobnosti svih kandidata a zatim se među jednakim bira na osnovu rase. U Velikoj Britaniji 1997. premijer Toni Bler je doneo zakon kojim se garantuje određen brоj mesta u britanskom parlamentu koja moraju da zauzimaju žene. Pojedini univerziteti imaju određen broj mesta koji mora da se popuni pripadnicima manjina. U Srbiji postoje poreske olakšice za zapošljavanje starijih lica i invalida. A političkim strankama nacionalnih manjina potreban je drastično manji broj glasova da bi ušle u parlament nego drugim strankama. Pozitivna diskriminacija može se zastupati na različite načine, npr. predlaganjem zakona koji je nalaže na univerzitetima ili uopšte u javnoj sferi. Šta više, može se zastupati i stav da je u sferi privatnog takodje treba podsticati pozitivnu diskriminaciju. === |
|
[ ][  ][  ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Kandidati koji pripadaju manjinskoim grupama često moraju da se bore sa mnogo više prepreka nego oni iz većinskih grupa, to su najčešće predrasude oje im a priori pripisuju nesposobnost. Pozitivna diskriminacija doprinosi izjednačavanju početnih uslova konkurencije. Bilo bi idealno da takve mere nisu potrebne i da svi, od početka života zaista imaju jednake prilike, ali buduću da situacija nije takva, postupci koji to ispravljaju su neophodni.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Svaka diskriminacija je negativna. Uvek je pogrešno praviti izbor na osnovu bilo čega osim sposobnosti i opšte dobrobiti. Pozitivna diskriminacija dovodi do toga da se kvaliteti sposobnih kandidata zanemaruju, i da se zaposlenja daju manje sposobnim rdanicima.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][  ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Pozitivna diskriminacija dobra je za ekonomski napredak zemlje buduću da se time oslobađa potencijal koji je inače zatvoren iza predrasuda prema manjinama. Pripadnici manjina su jednako sposobni kao i ostali ali su njihovi talenti i sposobnosti često neprimećeni jer ni ne dobijaju priliku da ih pokažu. Osim toga, treba uzeti u obzir i to da različite grupe imaju različite karakteristične veštine i sposobnosti i da je njihovo iskorišćavanje u svakom slučaju probitačno.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Pozitivna diskriminacija vodi do toga da se mesta dodeljuju manje sposobnim kandidatima. Poslodavci moraju imati potpunu slobodu da zaposle one kandidate koje smatraju najboljima da bi tako povećali prduktivnost i efikasnost preduzeća. Biranje pripadnika neke manjine na osnovu neke sposobnosti koja proizilazi iz njegovog pripadanja manjini nije pozitivna diskriminacija već upravo izbor osnovan samo na kvalifikacijama koje kandidat ima.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Uspešni pripadnici manjina postaju uzori budućim generacijama. Ovo je dobro za samu manjinu a dobro je i za ekonomski napredak čitave zemlje budući da podstiče razvoj mladih i sposobnih pripadnika manjina.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Pozitivna diskriminacija podcenjuje uspeh koji pripadnici manjina ostvaruju samostalno. Ona ponižava pripadnike manjina sugerišući da oni nemaju dovoljno kvaliteta da bi na osnovu njih dobili zaposlenje i stvara utisak da pripadnici manjina dobijaju posao samo na osnovu svoje rase, pola... Osim toga, pripadnici manjina i sami smatraju pozitivnu diskriminaciju ponižavajućom. Oni sami vrlo retko zastupaju tako nešto dok te mere uglavnom zastupaju pripadnici većine iz osećanja krivice i imaju samo simboličku vrednost za njih.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Trenutno postoji jako puno zaposlenih seksista i rasista. Dovodeći veliki broj pripadnika manjina i u njhovu okolinu i primoravajući ih na saradnju i timski rad pomažemo borbu protiv takvih stavova.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Sprovođenje pozitivne diskriminacije dovešće do efekta suprotnog nameravanom. Pripadnici većine koji su odbijeni na konkursu zbog pozitivne diskriminacije biće nezadovoljni i usmeriće svoj bes prema pripadnicima manjina. To dovodi do još jače podele. Ovakve pojave dovele su do toga da mnogi Američki univerziteti (npr. u Kaliforniji) odustanu od prakse pozitivne diskriminacije.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]U jednom multikulturalnom društvu, ideal kome treba da težimo jeste da je brojčani odnos pripadnika različitih grupa u jednoj firmi bude isti kao i u celom društvu. Trenutno, činjenica da u mnogim firmama/institucijama nisu zaposlene žene (npr. vojska) ili pripadnici manjina, odaje utisak da oni za taj posao nisu ni sposobni i dovodi do svojevrsne institucionalizacije rasizma ili seksizma. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je veći broj žena u britanskom parlamentu doneo mnogo novih ideja i uneo svežine u, inače tradicionalistički način način dosadašnjeg rada te institucije.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Drugi ideal kome težimo jeste da naše društvo treba da ceni pojedince po njihovoj sposobnosti. Cilj pozitivne diskriminacije jeste plemenit ali ne smemo zbog njega zanemariti princip biranja na osnovu kvaliteta. Taj cilj, bismo mogli dostići nekim drugim merama, npr. lakšom dostupnošću obrazovnih institucija.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Zapošljavanjem pripadnika manjina na odgovornim pozicijama dozvoliče im da utiču na čitav sistem „iznutra“ i da doprinose tome da on bude pošteniji i jednak prema svima.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]U visokom obrazovanju trenutno postoji jaka težnja ka tome da se ono učini dostupnim većem broju ljudi. I zaista studentska populacija je sve raznovrsnija po pitanju kulture. Ovo vodi ka tome da se i među zaposlenima, u budućnosti, ostvari ista takva raznovrsnost. Iako ovaj metod ne daje toliko brze rezultate kao pozitivna diskriminacija on se već pokazuje uspešnim. Osim toga pozitivna diskriminacija bi sprečila uspeh ovakvog napora zbog nezadovoljstva koje bi izazvala među pripadnicima većine.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ]Референце | |
|
[ ]Повезане странице на Debatepedia Србија | |
|
[ ]=http://www.washingtonpost.com/wp-srv/politics/special/affirm/affirm.htm
[ ]= | |