[  ] [  ] [  ] [  ] [  ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Narod ima pravo na saznanja o onima koji njime vladaju. Njih plaća upravo narod (bilo kroz porez, u slučaju političara i sudija ili kroz prihod ostvaren putem filmova, muzičkih izdanja, televizije, itd. u slučaju slavnih ličnosti). Odluke političara utiču na mnoge aspekte života; zauzvrat ljudi imaju pravo na informacije na osnovu kojih mogu da prosude kakve su njihove vođe. Svaki pokušaj da se ograniči stepen dozvoljenog medijskog izveštavanja o javnim licima može lako da postane zavera kojom se glasači drže u mraku kako bi se njima lakše manipulisalo.
|
[ ] Ne
„Javni interes“ ne znači „ono što je interesantno javnosti“. Uvek će postojati doza fascinacije u saznavanju intimnih detalja o životima moćnih i slavnih,ali to ne znači da bi javnim ličnostima trebalo da uskratimo pravo na privatnost koje svi ostali uživaju. Niti bi senzacionalistička štampa (čiji je jedini cilj zarada) trebalo da za poznate postavlja više standarde ličnog ponašanja nego ostatku društva. Kada bi mediji bili primorani da se usredsrede na javne akcije i iskazane stavove političara umesto na njihove lične nedostatke, tada bi bolje služili demokratiji.
|
[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [  ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Svi izbori se u većoj ili manjoj meri odnose na karakter vodećih političara koji su umešani. Ako glasačima nije dozvoljen uvid u njihov privatni život nedostajaće im neophodne informacije koje su potrebne za pravu odluku na glasanju. Na primer, mnogi smatraju da će političar koji je prevario ženu možda isto tako lagati svoju zemlju ili kršiti obećanja.
|
[ ] Ne
Privatni moral i ekscentričnosti nisu u nužnoj vezi sa sposobnošću da se dobro obavlja svoj posao. Lični životi mnogih velikih političkih vođa bili su u neredu, dok su drugi, čije su privatne stvari bile u besprekornom stanju, ocenjivani kao potpuno neuspešni u svom poslu. Da su se moderni standardi medijske nametljivosti i senzacionalizma važili u prošlosti, koliko bi poštovanih državnika došlo na vlast ili na njoj opstalo? Kenedi? Ruzvelt?
|
[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [ ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Sloboda štampe je suštinska za funkcionisanje ekonomije slobodnog tržišta, jer razotkriva korupciju i nepoštenje javnih predstavnika i preduzeća. Ako sprečimo novinare u ispitivanju privatnih života javnih ličnosti, onda će korupcija i kriminal biti mnogo lakše skrivani. Na primer, kako je neki ministar priuštio Ferrari, jahtu i vilu na Dedinju na osnovu svoje ministarske plate?
|
[ ] Ne
Tako iscrpno novinarsko ispitivanje zapravo stavlja javne ličnosti pod priličan pritisak, koji zatim lako može prouzrokovati slab učinak na radnom mestu i lične nedaće kao što su problemi u porodici, razvod.
|
[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [ ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Ne postoji jasna linija koja bi razdvajala javno i privatno delanje – jer bi pravilo koje određuje takvu razliku bilo proizvoljno i sigurno ne bi uključivalo bar neke vrste korumpiranog i nepoštenog ponašanja. Na primer, francuski predsednik Mitterand je godinama krio od birača da ima rak – da li je ovo bila javna ili privatna stvar? Takođe je imao ljubavnicu i vanbračnu ćerku, koje su tajno vođene na neke od njegovih inostranih poseta o državnom trošku; opet, da li je ovo privatna ili javna stvar?
|
[ ] Ne
Neprestano zadiranje u privatne živote javnih ličnosti zapravo šteti funkcionisanju demokratije. Vrlo mali broj potencijalnih kandidata će imati živote koji su potpuno neukaljani, bez ikakve sramotne nepromišljenosti počinjene dok su još bili mladi i neodgovorni. Surovo i nepraštajuće novinarsko ispitivanje će, prema tome, odvratiti od takve karijere veliki broj ljudi, i tako uskratiti državu za njihov talenat. Za ulazak u politički život će se tada radije odlučivati nereprezentativni pojedinci puritanske prirode, čiji će pogledi na seks, porodični život, droge, itd. zbog toga možda biti uski i netolerantni.
|
[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [ ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Mnogi političari (i verski poglavari) eksplicitno ili implicitno koriste porodične vrednosti i druge aspekte njihovog „privatnog“ života u svrhe kampanje, npr. fotografišući se sa svojom porodicom i kroz političke stavove o temama kao što su razvod, samohrane majke, seksualno obrazovanje, droge, itd. Ako se slika koju u javnosti o sebi ti političari žele da stvore razlikuje od istine, takvo licemerje zaslužuje da bude otkriveno.
|
[ ] Ne
Kada političari namerno i eksplicitno koriste lični moral i porodični život kako bi na osnovu njih bili izabrani, tada su oni izabrali da od toga učine javnu umesto privatne teme. To ne opravdava ugrožavanje privatnosti onih političara koji ne paradiraju svojim ličnim životima kao jednim načinom kampanje.
|
[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] Упишите подпитања овде...
|
[ ] Da
Svako ko je postao javno lice je znao od početka da će taj posao skrenuti pažnju na njegov lični život – zvezde estrade, fudbaleri, itd. Neprestano ispitivanje je cena slave. Veliki broj poznatih čak aktivno pospešuju svoju medijsku izloženost kako bi napredovali u karijeri, i tako otkrivaju mnoge strane svojih ličnih života; jednom kada je uspeh na taj način postignut, licemerno je žaliti se na „novinarsku nametljivost“ povodom pojedinih stvari za koje bi se želelo da ostanu skrivene.
|
[ ] Ne
Mnoge javne ličnosti stiču slavu greškom; to je usputni efekat njihove težnje ka uspehu u nekom polju delanja. Na primer, mnogi profesionalni fudbaleri su, kada su bili mladi, želeli jednostavno da postignu svoj maksimum u fudbalskoj veštini. Oni ne žele da budu „uzori“ i ne tvrde da imaju poseban moralni status. Zašto bi onda njihovi privatni životi bili podvrgnuti javnom ispitivanju?
|
[ ] Референце
|
[ ] Повезане странице на Debatepedia Србија
|
[ ] Вањски линкови и ресурси
|
]
]
]
]