Subvencije umetnosti
Из пројекта Debatepedia Србија
|
[  ][  ][  ][  ][  ]Упишите главна питања ове дебате овде... |
|
[ ]Ovo je potvrđeno dobra tema za debatu, iako se uslovi državnih subvencija umetnosti razlikuju od države do države, pa ih je potrebno detaljnije istražiti za sveki slučaj ponaosob. Uprkos tome, principi su univerzalni. Afirmativni tim bi trebalo da jasno definiše šta podrazumeva pod umetnostima: da li u umetnost ubraja muzeje i galerije jednako kao pozorište, muziku i film? Oblik subvencija takođe može da varira, na primer, moguće je finansiranje uz pomoć državne lutrije, isto kao i direktno finansiranje iz budžeta. |
|
[ ][  ][  ][  ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Državne subvencije umetnosti su nepotrebne, jer ako je umetnost dovojno dobra, ljudi će biti spremni da za nju plate. Ako umetnost nije dovoljno dobra, pa tim ni dovljno popularna, država ne bi trebalo da je nagrađuje za neuspeh. Dobar primer je uspeh popularne muzike u Britaniji koja ne podleže subvencionisanju, nasuprot neuspehu britanske filmske industrije koja podleže subvencijama. Zašto bi u Londonu postojalo pet simfonijskih orkestara kada ne postoji potražnja za njima? U SAD ne postoje subvencije za umetnost, a ona je ipak veoma uspešna, napredna i živa.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Bez subvencija mnoge forme umetnosti bile bi osuđene na propast – lokalna pozorišta bi se zatvarala, filmska industrija bi smanjila obim proizvodnje, nacionalne pozorišne, operske i baletske trupe bi se raspale ili bi bile prinuđene na udruživanje, muzeji bi se zatvarali. Iako bi uvek bilo ljudi koji umetnost dovoljno cene i koji su spremni da plaćaju dovoljno visoku cenu za nju, takvih ljudi je ipak premalo da bi se obezbedila široka i raznovrsna umetnička ponuda, kakva je potrebna za unapređivanje kvaliteta života. Osim toga, prepuštanje umetnosti tržištu, dovelo bi do gašenja nekih veština i institucija, i bilo bi teško ili nemoguće ponovo ih oživeti kada se stanje na tržištu popravi – umetnost nije roba.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Iako se dešava da državne subvencije umetnosti ponekad potpomognu nekoj umetnosti da doživi popularnost i potvrdu, ovo se ipak dešava suviše retko da bi se opravdalo trošenje državnog novca na mnoge umetniče neuspehe. Mnoge državne uprave su dokazale da loše stoje sa centralizovanim ekonomskim planiranjem, pa je teško očekivati da će se išta bolje pokazati kada je u pitanju centralizovano upravljanje umetnošću. Verovatnije je da će se pokazati da se sredstvima upravlja neefikasno, kao i da će neke kreativne i potencijalno popularne zamisi biti ugušene usput. Treba zapamtiti takođe i da je novac protraćen na umetnost mogao biti uložen u škole, bolnice, penzije.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Postoje značajne ekonomske beneficije od subvencionisanja umetnosti. Mnoge organizacije podržane od strane državne uprave, poput National Theatre ili Royal Shakespeare Company u Britaniji, služe kao centri za podršku i razvijanje mladih talenata, a pritom održavaju živim i nešto komercijalniji umetnički sektor. Umetnost može biti značajna i kao deo turističke ponude, i time donositi značajne budžetske prihode .Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Budžetska sredstva za subvencionisanje umetnosti najčešće odlaze na omiljene slobodne aktivnosti elite, koja i čini državnu upravu, poput opere i baleta. Zašto bi ove aktivnosti bile vrednije državnih sredstava od na primer pop koncerata ili fudbalskih utakmica? Uzimanje novca od siromašnih u vidu poreza, da bi se on trošio na razonodu bogatih je veoma nazadno.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Takozvana ‚‚elitna kultura‚‚ bi trebalo da je dostupna svima, a ne rezervisana za bogate. Opera i balet bi mogli da opstanu i bez vladinih subvencija, jer postoji dovoljno bogatih ljudi koji bi u nijma mogu da uživaju, ali to bi značilo povećavanje cena ulaznica i učinilo ovaj vid umetnosti nedostupnim siromašnijima. Subvencije omogućavaju jeftinije ulaznice i umetnost dostupnu svima bez obzira na socijalni status i primanja.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Postoje alternative državnim subvencijama umetnosti i oslanjanju na prodaju ulaznica. Bogate mecene su i dalje veoma jaka i značajna sila u umetničkom svetu, jednako kao što su bile u Šekspirovo i Mocartovo vreme. Kompanije su često voljne da sponzorišu umetnost, jer im to pruža mogućnost da svoj brend povežu sa kreativnošću i velikodušnošću. U SAD postoje značajne poreske olakšice za pojedince i kompanijea koje pomažu i podržavaju umetnost, što je znatno drugačije situacije u Evropi, gde umetnost zavisi od budžetskih sredstava.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Umetnost koju finansiraju različite kompanije mora da izbegava rizik od neuspeha, nudeći ono što se u prošlosti već pokazalo uspešnim i popularnim. Sa druge strane, umetnost koja uživa državne subvencije može sebi da dopusti rizik i da eksperimentiše, omogućavajući tako pojavu i popularisanje novih stilova i oblika umetnosti.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Subvencije sa sobom nose i rizik od državnog uplitanja. Ako umetnici ili različite umetničke trupe postanu zavisne od državnog finansiranja, javlja se opasnost od njihovog ukidanja u momentu kada postanu na neki način rizični za državnu upravu. Tako državna uprava može od umetnosti tražiti da podrži njenu politiku, promovišući na primer nacionalizam ili neka moralna načela. Ovo kompromituje integritet umetnika i umetnosti, i od umetnosti čini puku propagandu.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Dostupnost umetnosti je ključna za obrazovanje. Bez subvencija umetnosti, mladi ne bi bili u mogućnosti priušte časove muzike, ili posećuju muzeje i galerije, pozorišta i koncerte, a time bi bili sprečeni da u potpunosti počnu da razumeju i uživaju u umetnosti. Umetnost je značajan faktor u obogaćivanju ličnosti, ali i čini mlade ljude svesnima kuturnog nasleđa i pomaže stvaranju osećaja pripadnosti naciji.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ]Референце | |
|
[ ]Повезане странице на Debatepedia Србија | |
|
[ ]=http://www.americanartsalliance.org/americanartsalliance/aaa_home_page.html
[ ]= | |