Zivotinjska prava
Из пројекта Debatepedia Србија
|
[  ][  ][  ][  ][  ]Упишите главна питања ове дебате овде... |
|
[ ]Ideju da životinje imaju prava prvi je izneo australijski filozof Piter Singer sedamdesetih godina. Od tada, ta teza je predmet mnogih žestokih rasprava. Pitanje o "pravima životinja" javlja se u različitim kontekstima: smemo li da odgajamo životinje na farmama? Ako da, u kojim uslovima? Smemo li da jedemo životinje? Smemo li da ih lovimo? Da li je moralno prihvatljivo da ih koristimo za zabavu, npr. u zoološkim vrtovima, cirkusima, konjskim trkama...? Briga o zaštiti "prava životinja" najčešće je vezana za brigu o zaštiti životne sredine. Obe ideje potiču iz istog izvora: prepoznavanja važnosti prirode, i najčešće se iste organizacije (npr. Greanpeace) bore za oba cilja. Pitanje o životinjskim pravima može se postaviti i u debati o biodiverzitetu, ali ono ima toliko političkih i društvenih implikacija da je vredno postaviti ga i samo za sebe. U suštini ovog pitanja su etičke teme, ali se u različitim kontekstima mogu pojaviti različite nijanse (Na primer u debatama sa nešto konkretnijom temom: vegetarijanizm, lovački sportovi, eksperimenti sa životinjama... |
|
[ ][  ][  ][  ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Ljudskim bićima se pripisuju prava na osnovu toga što su sposobna da misle i da osećaju bol/patnju. Mnoge životinje mogu takođe da misle (u menjoj ili većoj meri) a svakako sve mogu da osećaju bol pa, prema tome, i njima treba priznati određena prava, npr. pravo na slobodu i zdrav život.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Ljudska bića su neuporedivo složenija od bilo koje životinje. Njihove sposobnosti da misle, govore i formiraju društvene sisteme prava i odgovornosti, kao i da osećaju emocije su daleko više razvijene nego u životinja. Prema tome, životinjama ne treba pripisivati ista prava kao i ljudima, mada je razumno poželeti sprečiti makar najdramatičnije slučajeve mučenja životinja.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][  ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Okrutnost prema životinjama (kao borbe sa bikovima, lov na lisice...) je znak necivilizovanog društva i podstiče nasilje i varvarizam uopšte. Civilizovanije je društvo koje poštuje životinje i koje sputava svoje nasilničke nagone.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Sasvim je prirodno koristiti životinje u ishrani i zabavi, one jednako pate i u divljini boreći se za opstanak i bežeći pred drugim mesožderima. Ljudska bića su u toj borbi za opstanak uspešnija i ne treba da se stide da uživaju svoj položaj najrazvijenije vrste.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Osnovni razlog da se zaštite životinje ne treba izgubiti iz vida pred činjenicom da se izvestan broj ekstremista i kriminalaca vezuje za taj cilj. Nerazumno je očekivati od boraca za životinjska prava da stavljaju život životinja ispred svog (npr. tako što neće uzimati lekove testirane na životinjama)Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Borci za životinjska prava su licemeri, ekstremisti i teroristi kojima je više stalo do životinja nego do ljudi. Organizacije poput Animal Liberation Front –a koriste teroristička sredstva i ugrožavaju ljudske živote; PETA (People for the Ethical Treatment of Animals) je takođe ekstremistička organizacija. Ovi ekstremisti se lišavaju dostignuća moderne medicine koja ne bi mogla nastati bez testiranja na životinjama. Briga za dobrobit životinja je razumna ali govoriti o "pravima" životinja je znak ekstremizma.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Sve od objavljivanja "Porekla vrsta" Čarlsa Darvina, svesni smo toga da nas za životinje vezuјe zajedničko poreklo. Otuda imamo moralnu dužnost da se brinemo o životinjama.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Činjenica da smo u „srodstvu“ (i to veoma dalekom) sa životinjama ne znači da ima smisla pripisivati životinjama nekakva „prava“. Takvo razmišljanje vodi u apsurdne posledice: trebalo bi poštovati i „pravo“ na život bakterija, ili pravo HIV virusa da se slobodno kreće i nastanjuje. Možemo hteti da smanjimo patnju koju čovek nanosi životinjama ali svakako to ne znači i svim biološkim rođacima pripisati „prava“Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ][ ][ ][ ][ ]Упишите подпитања овде... | |
|
[ ]Moramo biti veoma obazrivi kada povlačimo granicu između bića kojima treba i onih kojima ne treba pripisati prava. Ako postavimo suviše visoke standarde (kao npr. sposobnost govora ili formiranja društva) rizikujemo da isključimo ne samo životinje već i mnoge koje bismo inače nazvali ljudskim bićima: decu, mentalno zaostale...Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
[ ]Samo ljudska bića koja su članovi društva imaju „prava“. Imati prava je privilegija uz koju dolaze i određene dužnosti i moralne odgovornosti. Životinje nisu sposobne da se uključe u ovakvu vrstu „društvenog ugovora“: one nisu niti moralna niti nemoralna bića, kategorija morala se na njih ne može primeniti. One nisu sposobne da poštuju prava drugih jer se ponašaju sasvim iracionalno, tj. instinktivno. Bića koja ne mogu imati moralna osećanja niti se ponašati racionalno ne mogu ni imati „prava“, ona su više nallik robotima nego ljudima.Кликните на икону оловке да упишете аргументе овде |
|
[ ]Референце | |
|
[ ]Повезане странице на Debatepedia Србија | |
|
[ ]=http://www.animal-rights.com/arpage.htm
[ ]= | |